Hajde da zapocnemo jedno, vec vidjeno putovanje...
Girl meets boy. Girl fell in love with a boy.Girl moved to
another city cause of the boy.Girl has no job,no money,no close friends.Girl is
screwed.Story just continues...Poznato?
Ispijanje trece jutarnje kafe i prelistavanje oglasa za
zaposhljavanje ne budi optimizam u meni.Iako je narav takva ,da ne prolazim
kroz zivot mirno i stalozeno,ona mladalachka energija je ispijena iz mene.Zbrka
u mojoj glavi podseca na trenutno vreme..sivo,tuzno,bez ambicija za neku
promenu.
Ali da ne budem previshe pesimistichna,ipak se deshavaju
dobre stvari u zivotu ovog mladog
novinara. Te lepe i sunchane sitnice koje chine dan, su moja karta za pozitivno
psihichko stanje.
Kako objasniti nekome, ko ni priblizno nije proziveo moj
mashtoviti pogled na zivot,koji je pak trajao punih 20 godina, da sam ja
ljushtura ako mi se to oduzme?Sve shto sam ja nestaje.Puf,nema...Kako naterati
nekoga ko ti je blizak da prozivi deo tvojih osecanja,ako on to sam ne zeli?
Nemoguce je.Svi smo mi dushe za sebe.Svakoga od nas gura neki drugachiji
zrak.Svako ima svoje JA,koje ne bi menjao ni za shta na svetu.Mada..promene su
moguce,ali da se ne lazemo,one se mogu desiti kada imash 14 godina i nisi
svestan onoga shto te okruzuje.Sa 25 godina to si shto si,zar ne? Eto,ja
prikrivam svoje iskonsko JA zarad drugih ljudi.Hm..da me je neko pre 7 godina
pitao,gde sebe vidish u narednih 5 godina,izbacila bih odgovor kao iz topa.“Vidim
sebe u Zil Vernovoj prichi-Put oko sveta za 80 dana..vidim sebe kako jedem
indijsku hranu i mazim slona,prljava i srecna,vidim sebe kao reportera u usponu...“
Zivot se ne planira.Desi se.Moj prepuni ’planer’je negde u podrumu.Zelela sam
da verujem da je moguce uticati na spostveni zivot.Nije.Koliko god patetichno
zvuchalo,dogadjaji tebe biraju,splet okolnosti je takav da ne mozesh uticati
previshe.Zvezda vodilja tvojih ’neostvarenih zelja’ je ljubav.vuche ti se kada
se najmanje nadash.Napravi rizi bizi u tvojoj glavi.Ti si bespomocan kada te do’vati
iz prikrajka.
